Istorija

Ideja o Bebrasu rođena je u Litvaniji, prof. Valentina Dagiene sa Univerziteta u Viljnusu. Bebras je litvanska reč za „dabra“. Ideja se “razbuktala” tokom putovanja oko Finske 2003. godine i diskusija o tome kako možemo privući učenike da uče informatiku. Aktivnost dabrova na obalama bila je toliko uočljiva da je sugerisala simbol izazova … Dabrovi teže svom savršenstvu u svojim oblastima aktivnosti i uvek dođu do cilja. Čini se da je njihov svakodnevni posao može opisati na ovaj način: “Onaj koji sruši više stabala, zaustaviće više potoka … “.Zato je i naš izazov dobio ime po marljivom, inteligentnom i živahnom dabru.

Jedan od ciljeva Valentine Dagiene bio je uspostavljanje Bebrasa kao međunarodne inicijative za informatiku u školama. Od njegovih početaka Bebrasu se pridružilo nekoliko evropskih zemalja: Estonija, Nemačka, Holandija i Poljska bile su prve koje su se pridružile 2006. Godine 2007. Austrija, Letonija i Slovačka organizovale su svoje prve izazove, dok su Češka i Ukrajina započele svoje izazove u 2008. godini. Italija se 2009. godine pridružila Bebrasu, a 2010. godine je prvi Bebrasov izazov organizovan u Finskoj i Švajcarskoj. 2011. godine pridružile su se Francuska, Mađarska i Slovenija, a Japan je organizovao prvi vanevropski izazov Bebras; Takođe, tprobne izazove su organizovani u Belgiji, Kanadi, Kipru, Izraelu i Španiji. Tokom 2012. godine pridružilo se još država u zajednici Bebras: Bugarska, Švedska i Tajvan.

Prvi Bebrasov izazov

Istorija izazova Bebras počela je 25. septembra 2004. u Litvaniji, kada je održano eksperimentalno ispitivanje, u kome je učestvovalo 779 učenika. Cilj je bio da se provere izabrane tehnologije izazova i proceni nivo složenosti predstavljenih problema. Posle mesec dana, 21. oktobra, dogodio se prvi litvanski Bebras izazov. Učestvovalo je čak 3470 učenika iz 146 škola.

Tkom izazova, svaki učesnik ima 45 minuta da reši 18 problema različitih nivoa složenosti: 6 problema za 3 poena, 6 – za 4 boda, i 6 – za 5 bodova. Tačan odgovor dodaje onoliko bodova koliko je naznačeno na problemu, netačan – minus 25% naznačenih bodova (tj. 0,75, – 1, odnosno 1,25 poena, respektivno), neodgovoreni problemi – 0 bodova. Da bi se izbegli negativni rezultati, svaki učesnik mora početi sa brojem bodova jednakim ukupnom broju problema (npr. 18 bodova u Bebras-2004).

Svaka grupa dobila je dva sata da zavrpi izazov, prikupi rezultate i pošalje ih organizatorima. Preliminarni rezultati izračunati su i objavljeni sledećeg dana. Svi učesnici izazova, kao i lokalni organizatori, primili su zahvalnice od Organizacionog odbora Bebras. Pobjednici svake starosne grupe, kao i ostali dobitnici svake katrgorije, nagrađeni su Bebrasovim diplomama i vrednim nagradama koje su ustanovili sponzori.

Za prvi izazov konkursna dokumenta su objavljena u PDF formatu, uzimajucći u obzir da je PDF univerzalni format datoteke koji čuva fontove, slike, grafiku i izgled bilo kojeg izvornog dokumenta, bez obzira na aplikaciju ili platformu koja se koristi za njegovo kreiranje.

Lokalni organizator morao je da preuzme sa zvanične Bebras stranice (www.bebras.lt) softver (Acrobat Reader 5.0 CE sa nekoliko dodatnih programa za testiranje računara i prikupljanje rezultata) i PDF registracijski obrazac (njegov cilj je bio da prikupi osnovne informacije o učesnicima: kontakti, broj uključenih učenika i računari). Popunjeni formulari morali su da se pošalju na server Nacionalnog ispitnog centra, koji je organizovao prikupljanje i preliminarnu obradu rezultata. Nedelju dana pre izazova, lokalni organizatori mogli su preuzeti pakete problema za svaku grupu. Na dan izazova, u određeno vreme unapred poznato, sajt Bebras otkriva lozinke za otvaranje problema. Izazov započinje kada se otvori prvi problem i završava kada učesnik pritisne dugme „Exit“ ili kada istekne vreme određeno za rešenje. Program formira šifriranu datoteku odgovora. Lokalni organizator mora da sakupi ove datoteke (preko lokalne mreže ili ručno), a zatim ih pošalje na server Nacionalnog ispitnog centra. Kada se prikupe odgovori, program ih pretražuje, izračunava rezultate, sortira ih prema školama, regionima, starosnim grupama itd.