Virtuelno 3D okruzenje za LMS

logoKS

sloVirtuelno 3D okruzenje za LMS ( Integracija moodle i Second Life-a)

 

Kao najpopularniji javno dostupan virtuelni svet, Second Life je mnogim akademskim i obrazovnim ustanovama logičan izbor za izgradnju njihovog prvog virtuelnog obrazovnog objekta. Obzirom na veliku korisničku zajednicu i lako dostupne alate za izgradnju virtuelnih građevina, odnosno programiranje virtuelnih objekata (i osoba) namenjenih obrazovanju, Second Life ima više virtuelnih akademskih objekata od bilo kog konkurenta. Iako je akademsku zajednicu moguće izgraditi bilo gde unutar Second Life sveta, dobar deo fakulteta odlučuje se za kupovinu virtualnih ostrva (što neprofitne organizacije i obrazovne ustanove košta oko 838 $ jednokratno i 148 $ za mesečno održavanje), a skromnije institucije koriste neke od drugih opcija koje uključuju iznajmljivanje zemljišta od akademskih krugova koji to nude ili gradnju na zemljištu koje dolazi sa premium korisničkim računom.

Kupovina ostrva omogućava vlasniku da odabere da li će on biti javan ili ne, odnosno da li će biti skriven za sve osim za virtualne studente. Treba primetiti da virtualni fakulteti imaju i ulogu prestiža, pa će neki od njih biti zaista grandiozni primer virtualne arhitekture, dok će obrazovne aspekte zapostaviti.

Jedan od glavnih impresivnih draži virtuelnog okruženja je da služi kao komunikacioni medijum između udaljenih ljudi koji mogu da se sretnu i uzajamno deluju u virtuelnom 3-D okruženju. Postoje razne aplikacije koje koriste avatare i 3-D interaktivne aplikacije u virtuelnom univerzitetskom okruženju. Kroz ove sisteme, posetioci obično komuniciraju sa programom kroz vođene komande sistema i predstavljaju virtuelne reprezentacije njihovih zahteva. Na primer, oni mogu “prošetati” kroz virtuelnu zgradu po različitih spratovima kroz direktnu komunikaciju sa čovekom kao što je virtuelni vodič, ili avatar.

 Firma Linden Labs, uz snižene cene zemljišta, obrazovnim ustanovama zainteresovanim za delovanje unutar umreženih virtualnih okruženja nudi i projekt Campus: Second Life, koji najbolje zamišljenim smerovima dodeljuje zemljište u trajanju od jednog semestra. Iako će neki očekivati više, fakulteti u Second Life svetu retko nude vise od virtualnih verzija zgrade originala, učionica sa ekranom za prezentacije, galerija i prostora na kojima studenti mogu graditi svoje objekte (tzv. sandbox). Nastavna sredstva specifična pojedinim smerovima (npr. Simulatori električnih sklopova ili ekosistema) obično izrađuju sami predavači, iako postoje univerzalno korisni projekti kao što je Sloodle.

Na slikama su prikazani primeri upotrebe Second Lifa u edukativne svrhe:

s1
Slika. Amfiteatar za virtuelno predavanje

s2
Slika. Primer učionice sa postavljenim lekcijama

s3
Slika. Virtuelna konferencija

s4
Slika. Vežbe u virtuelnoj ambulanti

s5
Slika. Proizvodna linija u Second Life-u

Postoji mnogo načina da se integrišu virtuelni svetovi i vritualna okruženja za učenje. Na primer, softver klijenta koristi se za pristup virtuelnom svetu i može direktno da se konektuje na VLE sistem. Može da se koristi alternativni open-source virtualni svet – tako što se dozvoljava virtualnoj serverskoj aplikaciji direktnan pristup VLE bazi podataka. Ali ako je broj korisnika i u virtualnom i u VLE sistema dovoljno mali, oba sistema mogu potencijalno da se pokrenu na jednom serveru metodom step-by-step.

 s6

Slika. Sloodle – modul za komunikaciju Moodle i Second Life

Pristup koji je preuzet od SLOODLE-a, za prilagođene objekte u Secod Life – koristi LSL “http“ funkcije kako bi komunicirao sa skriptama pokrenutim na Moodle serveru. Iz više razloga, nije moguće direktno zvati standardni Moodle API iz skriptnih objekata u Second Life-u (nedostatak kolačića, ograničenje poslatih i primljenih podataka u http pozivima, kao i potreba da se normalno analizira formatirani HTML podatak vraćen od strane Moodle-a). Prilagođene skripte tzv. „povezivači“ koji su napisani u PHP-u, instaliraju se na Moodle Web serveru. SLOODLE daje oba skriptovana objekta, skripte za korišćenje u Secon Life-u i skripte za instaliranje na Moodle. Dakle, SLOODLE obuhvata Moodleove module i blokove i Second Life objekte.

Budući planovi su da se razvije bogatija i kompletna SLOODLE API biblioteka funkcija za komuniciju između virtualnog sveta i Moodla. Ovo će omogućiti programerima da kreiraju novi svet objekata bez potrebe pisanja novih

„povezivač“ skripti – olakšavajući funkcionalnost SLOODLE. Uopšte rečeno, postoji velika zainteresovanost za istraživanja na temu Web-a i 3D okruženja za učenje koji se mogu primeniti u bilo kom virtuelnom svetu zajedno sa virtualnim učenjem u tom 3D okruženju. Ova tema je otvorena, i dalje je u toku, ali se navodi samo u jednom broju radova. Brojna istraživanja upotrebe SLOODLE u daljinskom učenju kao i istraživanja globalnih zajednica u 3D svetu (jedno za učitelja, drugo za učenika) se danas sprovode na mnogim visokoškolskim ustanovama. Podaci istraživanja se dopunjuju sa intervjuima i grupnim utiscima.

 s7

Slika: Primer upotrebe Sloodle sistema

Autor:  Milan Rajković – Master profesor tehnike i informatike za elektronsko učenje.